Tvrdim da je ovaj covek najdalekovidiji politicar u Srbiji, kako po proceni kretanja u zemlji, tako i po proceni desavanja u spoljnoj politici. Oko EU je bio stoprocentno u pravu (sporazum koji se ne primenjuje, prazna prica o vizama i boljem zivotu, para nema nigde, nastavak pritisaka oko Euleksa), a oko Kosova da ne pominjemo. Odgovorno tvrdim da bi CG i Makedonija tri puta vise razmisljale da li da priznaju Kosovo da je ovaj covek premijer. Kad je njegov savetnik rekao za Crnu Goru da je kvazi drzava, digla se (civilna i demokratska) kuka i motika. A sad vidimo Jeremica koji prica o ogranicenom suverenitetu Crne Gore i nespostobnosti da sama odlucuje. Negde mi je drago sto je Kostunica u opoziciji. On stvarno nema nista sa Palmom i zirafama.

Srbija će poželeti političara,i čoveka kakav je Vojislav Koštunica.Ponosan sam što sam član DSS.
I mi da smo lagali narod danas bi bili na vlasti.
Ali vlast,bude i prođe,a vreme će pokazati sve.
Meni je žao što narod nije prepoznao i razumeo politiku DSS,nego je naseo na propagandu,i zato ćemo snositi posledice,koje se već i osećaju

Neće baš da bude da je g.Koštunica nezamenljiv,neće biti ni da jedino on može da uspešno vodi državu,ali da je karakteran čovek,oѕbiljan i temeljit to je sad već iѕvesno(nakon 100 dana šarlatana).Uostalom, zemlja koja je spala na palmu može da rodi samo banana republiku.

Sve na svom mestu. Fino, odmereno, jasno i još uvek odlučno. Oseća se doslednost. Usput sam pročitao i prikaz njegove knjige "Odbrana Kosova". Pojačava utisak doslednosti. Ostaću na prikazu, jer govore ne čitam. Što se tiče intervjua, ostalo je da lebdi jedno pitanje. Naime, zašto nije iskorišćena ona silna energija srpskog jauka, koji se do neba čuo, povodom proglašenja nezavisnosti Kosova? Šta je to uticalo na bivšeg premijera da ugasi plamen protesta i mirno i samoinicijativno prepusti vlast onima za koje je znao da će još koji korak odstupiti? Mislim, čini se da je socijalistima upravo on širom otvorio otškrinuta vrata vlasti i time omogućio jednu od najvećih izbornih prevara svih vremena na ovim prostorima. Sa lomom među radikalima opozicija gubi dragoceno vreme u rušenju već urušene vlasti, a Koštunica i ne pokušava da okupi opozicione lidere i usmeri aktivnosti ka obaranju režima. Nisam siguran da je odabrao pravi put, kao što i Nikolić i Vučić lutaju i gube dragoceno vreme koje pripada svim opozicionim glasačima, a ne samo njima. Jedno okupljanje oko bar jedne zajedničke ideje bi dalo nade biračima Prve Srbije da sve ipak nije izgubljeno.